Kratak odgovor
Kur'an je naredio taj brak, da okonča stari arapski običaj. Zejneb bint Džahš bila je rodica Poslanika (ﷺ). Poznavao ju je cijeli njen život. Sam je ugovorio njen brak sa Zejdom, svojim oslobođenim robom i usvojenim sinom. Brak nije uspio i Zejd se od nje razveo. U Arabiji se usvojeni sin računao kao sin po krvi, pa niko nije smio oženiti bivšu ženu svog usvojenog sina. Kur'an je okončao taj običaj. Rekao je Poslaniku (ﷺ) da oženi Zejneb, da se vjernici više nikada ne bi suočili s tom teškoćom. Bojao se šta će ljudi reći. Ajet ga čak ispravlja zbog straha od ljudi. Aiša, njegova žena, rekla je da bi to bio ovaj ajet, da je ikada sakrio neki ajet. Dakle, islam uči da je brak bio Allahova (﷾) zapovijed i da ju je dostavio onako kako ju je primio.
Potpuno objašnjenje
Ko su bili Zejneb i Zejd
Zejneb bint Džahš bila je kći tetke Poslanika (ﷺ), pa ju je poznavao otkako je bila dijete. Zejd ibn Harisa bio je njegov oslobođeni rob, kojeg je usvojio kao sina. Upravo je Poslanik (ﷺ) zaprosio Zejneb u Zejdovo ime. Klasični komentatori (učenjaci koji su tumačili Kur'an) prenose da ona u početku nije htjela. Kažu da je pristala nakon što je objavljen ajet o pokornosti Allahu (﷾) i Njegovom Poslaniku. Brak je trajao oko godinu dana prije nego što se raspao.
Ibn Kesir objašnjava da je Zejneb bint Džahš bila kći Poslanikove (ﷺ) tetke Umejme bint Abdulmutalib. Poslanik ju je lično zaprosio u ime svog oslobođenika Zejda ibn Harise. Brak je trajao oko godinu dana, a zatim se raspao, i Zejd je došao Poslaniku da se požali. Ibn Kesir smatra da je ono što je Poslanik skrivao bilo to da mu je Bog rekao da će Zejneb biti njegova žena i odbija ponavljati druge predaje o ajetu jer nisu pouzdane.
“Kad Allah i Poslanik Njegov nešto odrede, onda ni vjernik ni vjernica nemaju pravo po svom nahođenju postupiti. A ko Allaha i Njegovog Poslanika ne posluša, taj je sigurno skrenuo s Pravog puta.”
Običaj usvajanja u Arabiji
U Arabiji je usvojeni sin uzimao ime usvojitelja i računao se kao njegov sin u svakom pogledu. Ashabi, sljedbenici Poslanika (ﷺ), njegovog usvojenog sina Zejda zvali su “Zejd, sin Muhammedov”. Kur'an je to okončao. Kaže da usvojeni sinovi nisu sinovi po krvi. Govori vjernicima da ih zovu imenima njihovih vlastitih očeva. Kaže i da Muhammed (ﷺ) nije otac nijednom od njihovih muškaraca.
Abdullah ibn Omer kaže da su Zejda ibn Harisu, Poslanikovog (ﷺ) oslobođenika, zvali ‘Zejd, sin Muhammedov’ dok nije objavljen ajet koji im kaže da usvojene sinove zovu po imenima njihovih vlastitih očeva.
“Allah nijednom čovjeku dva srca u nutrini nije dao, a ni supruge vaše, od kojih se rastavljate govoreći da su vam njihova leđa poput leđa vaših majki, majkama vašim nije učinio, niti je posinke vaše sinovima vašim učinio. To su samo vaše riječi, iz vaših usta, a Allah Istinu govori i na Pravi put upućuje.”
“Zovite ih po očevima njihovim, to je kod Allaha ispravnije. A ako ne znate imena očeva njihovih, pa braća su vaša po vjeri i štićenici su vaši. Nije grijeh ako u tome pogriješite, grijeh je ako to namjerno učinite; a Allah prašta i samilostan je.”
“Muhammed nije roditelj nijednom od vaših ljudi, nego je Allahov Poslanik i posljednji Vjerovjesnik – a Allah sve dobro zna.”
Ajet koji je naredio brak
Kad se Zejd žalio na svoj brak, Poslanik (ﷺ) mu je rekao da zadrži ženu i boji se Allaha (﷾). Zejd se kasnije od nje razveo. Kur'an zatim kaže da je Allah (﷾) Zejneb udao za Poslanika (ﷺ). Razlog daje u istom ajetu: da vjernicima više nikada ne bude zabranjeno ženiti bivše žene svojih usvojenih sinova. Sljedeći ajet dodaje da Poslanik (ﷺ) nije kriv što čini ono što mu je Allah (﷾) učinio dužnošću.
“A kad ti reče onome kome je Allah bio blagodaran i kome si i ti bio blagodaran: “Zadrži suprugu svoju i boj se Allaha!” – u sebi si skrivao ono što će Allah objelodaniti i ljudi si se bojao, a preče je da se Allaha bojiš. I pošto je Zejdova potreba za njom prestala i on se od nje razveo, Mi smo je za tebe udali kako se vjernici ne bi ustručavali više da se žene ženama posinaka svojih kad se oni od njih razvedu. A Allahova se zapovijed izvršava!”
“Vjerovjesniku nije grijeh učiniti ono što mu Allah naloži, jer takav je bio Allahov propis i za one koji su prije bili i nestali – a Allahova zapovijed je odredba konačna –”
Enes prenosi da je Zejd ibn Harise došao Poslaniku (ﷺ) žaleći se na ženu, a Poslanik mu je stalno govorio da se boji Allaha i da je zadrži. Aiša je rekla da bi, da je Poslanik sakrio išta od objave, sakrio ovaj ajet. Zejneb je govorila ostalim Poslanikovim ženama da su njih udale njihove porodice, a nju je Allah udao iznad sedam nebesa. Sabit dodaje da je 33:37 objavljen o Zejneb i Zejdu.
Poslanik (ﷺ) prosi Zejnebu za Zejda
Svoju rođaku, za svog oslobođenog roba i usvojenog sina.
Brak se raspada nakon otprilike godinu dana
Govori Zejdu da zadrži ženu i boji se Allaha (﷾).
Zejd se razvodi od nje
Kur'an okončava stari običaj
Usvojeni sinovi nisu sinovi po krvi.
Allah (﷾) spaja Zejnebu s Poslanikom (ﷺ) u brak
Da vjernicima više nikada ne bude zabranjeno ženiti se bivšim ženama usvojenih sinova.
Ajet koji bi sakrio da je mogao
Ajet ispravlja Poslanika (ﷺ) zbog straha od onoga što će ljudi reći. Aiša, njegova žena, izvela je pouku. Rekla je da bi sakrio ovaj ajet, da je ikada sakrio išta što mu je objavljeno. Ipak ga je proučio. Sama Zejneb govorila je drugim ženama da su njih udale porodice, a nju je udao Allah (﷾) iznad sedam nebesa.
Aiša je rekla da bi, da je Muhammed (ﷺ) sakrio išta što mu je objavljeno, sakrio ajet koji mu govori da je Zejdu rekao ‘zadrži ženu svoju i boj se Allaha’, dok je u sebi skrivao ono što će Allah otkriti i bojao se ljudi, iako je Allah imao više prava da Ga se boji.
Enes prenosi da je Zejd ibn Harise došao Poslaniku (ﷺ) žaleći se na ženu, a Poslanik mu je stalno govorio da se boji Allaha i da je zadrži. Aiša je rekla da bi, da je Poslanik sakrio išta od objave, sakrio ovaj ajet. Zejneb je govorila ostalim Poslanikovim ženama da su njih udale njihove porodice, a nju je Allah udao iznad sedam nebesa. Sabit dodaje da je 33:37 objavljen o Zejneb i Zejdu.
“A kad ti reče onome kome je Allah bio blagodaran i kome si i ti bio blagodaran: “Zadrži suprugu svoju i boj se Allaha!” – u sebi si skrivao ono što će Allah objelodaniti i ljudi si se bojao, a preče je da se Allaha bojiš. I pošto je Zejdova potreba za njom prestala i on se od nje razveo, Mi smo je za tebe udali kako se vjernici ne bi ustručavali više da se žene ženama posinaka svojih kad se oni od njih razvedu. A Allahova se zapovijed izvršava!”
Šta kažu kritičari i odgovor
Kur'an 4:23 — sura En-Nisa, ajet 23
“Zabranjuju vam se majke vaše, i kćeri vaše, i sestre vaše, i sestre očeva vaših, i sestre majki vaših, i bratične vaše i sestrične vaše, i pomajke vaše, koje su vas dojile, i sestre vaše po mlijeku, i majke supruga vaših, i pastorke vaše koje se nalaze pod vašim skrbništvom od supruga vaših s kojim ste imali intimne odnose; ako s njima niste imali intimne odnose, onda vam nije grijeh; i supruge vaših rođenih sinova, i da dvije sestre sastavite, osim što je ranije bilo! Allah je, doista, Onaj Koji oprašta grijehe i milostiv je.”
Navedeno za
Kritičari kažu da je Poslanik (ﷺ) oženio vlastitu snahu, što nijedan pristojan čovjek ne bi učinio. Dodaju da je jednostavno preoblikovao značenje riječi ‘sin’ kad mu je odgovaralo.
Odgovor
Kur'an zaista zabranjuje ženidbu “supruge vaših rođenih sinova”. To znači sinovi po krvi. Zejd je bio usvojeni sin. Kur'an kaže da usvojeni sinovi nisu vaši sinovi i da Muhammed (ﷺ) nije otac nijednom od vaših muškaraca. Dakle, Zejneb nikada nije bila žena njegovog vlastitog sina. Arapi su usvojenog sina smatrali pravim sinom, a Kur'an je okončao taj običaj. Ovaj brak imenovao je kao način da se okonča, da vjernicima takvi brakovi više nikada ne budu zabranjeni. Ajet 33:37 također pokazuje da se Poslanik (ﷺ) bojao šta će ljudi reći. Ne postupa tako čovjek koji mijenja pravila za sebe.
Zaključak — Zejd nije bio njegov sin po krvi, a brak je bio način na koji je Kur'an okončao običaj koji je govorio da jeste.
Kur'an 33:37 — sura El-Ahzab, ajet 37
“A kad ti reče onome kome je Allah bio blagodaran i kome si i ti bio blagodaran: “Zadrži suprugu svoju i boj se Allaha!” – u sebi si skrivao ono što će Allah objelodaniti i ljudi si se bojao, a preče je da se Allaha bojiš. I pošto je Zejdova potreba za njom prestala i on se od nje razveo, Mi smo je za tebe udali kako se vjernici ne bi ustručavali više da se žene ženama posinaka svojih kad se oni od njih razvedu. A Allahova se zapovijed izvršava!”
Navedeno za
Kritičari “u sebi si skrivao” čitaju kao skrivenu želju za Zejneb. Oslanjaju se na priče, zabilježene u nekim ranim historijama i komentarima, da ju je Poslanik (ﷺ) vidio i bio zadivljen njenom ljepotom.
Odgovor
Sam ajet imenuje šta je bilo skriveno: “ono što će Allah objelodaniti”. Ono što je Allah (﷾) objelodanio bio je brak, a ne osjećaj. Ibn Kesir, jedan od najpoznatijih komentatora Kur'ana, objašnjava da je Allah (﷾) rekao Poslaniku (ﷺ) da će Zejneb biti njegova žena. Ibn Kesir odbija ponavljati druge priče jer nisu vjerodostojne. Zejneb je bila i njegova rodica. Poznavao ju je cijeli njen život i sam ju je izabrao za Zejda. Da ju je htio, mogao ju je oženiti prije nego što se udala za Zejda.
Zaključak — Ajet kaže da je skrivena stvar bilo ono što će Allah (﷾) objaviti, a priče iza čitanja kritičara nisu vjerodostojne.
Gledišta
Islamsko gledište
Allah (﷾) je naredio brak da ukine običaj koji je usvojenog sina činio sinom po krvi. Poslanik (ﷺ) je poslušao zapovijed koje se bojao i proučio ajet koji ga je ispravio. Tako postupa poslanik koji dostavlja ono što mu je dato.
Kur'an kaže da je Allah (﷾) Zejneb udao za Poslanika (ﷺ). Navedeni razlog je da se vjernici ne suočavaju s teškoćom u ženidbi bivšim ženama svojih usvojenih sinova.
Kur'an je ukinuo arapski običaj da se usvojeni sin smatra sinom po krvi.
Zejneb je bila rodica Poslanika (ﷺ), a on je sam ugovorio njen brak sa Zejdom.
Aiša, njegova žena, rekla je da bi Poslanik (ﷺ) sakrio ovaj ajet, da je sakrio ijedan.
Jedan ajet ispravlja Poslanika (ﷺ) zbog straha od ljudi. To pokazuje da je Objavu dostavljao onako kako ju je primio, čak i kad je bilo teško.
Brak je bio Allahova (﷾) zapovijed, a pokoravanje njoj bila je dužnost Poslanika (ﷺ).